Маријана Младеновић

Рођена 16.12.1965. у Београду. Удата  је и има двоје деце, Андреу и Филипа.
Прве песме почела је да пише у основној школи, а касније наставља са љубавним причама и романима.
У осамнаестој години одлази са супругом на Далеки исток, у Бурму, где су живели четири године.
Свеска са првим песмама о младости и првим љубавима, остала је заувек у соби хотела “Пресидент” у Банкоку.
2008. године, објавила је збирку поезије “Теби, инспирацијо моја”,
а још пуно нових, лепших и зрелијих песама, чека да се нађе у новој збирци,
као и љубавне приче и краћи романи. Тренутно ради на издавању романа “Дневник једне љубави”.
Живи и ради у Београду, као асистент на пословима везаним за безбедност и здравље на раду.

e-mail: marijanamlad@sbb.rs

                                          http://marijanamladenovic.scriptmania.com                                          

Аутор: Маријана Младеновић
Издавач: ауторско издање
ISBN: 978-86-911411-0-3
Број страна: 80
Повез: броширан

Збирка љубавних песама намењена је свима који су романтици у дубини своје душе.
Стихови потекли из женског срца, створени су из најлепших побуда, из љубави,
која нас све одржава и која нам свима живот значи.
Ова искрена, спонтана, мисаона, рефлексивна, а пре свега, љубавна поезија,
погађа у срце сваког читаоца и буди у њему најлепше емоције.

ЖИВОТНИ МОТО:

Живот је кратак
и потребне су нам
лепе речи,
нежна осећања,
романтични стихови,
љубав...
За тугу увек има времена..

ПОЉУБИ МЕ

Пољуби ме
и ништа немој рећи,
само пољуби ме,
речи одавно више нису потребне.
Пољуби ме,
као први пут да љубиш
и још нежније,
да ми тај осећај остане заувек.

БЕГУНАЦ ЉУБАВИ

Твоје срце је место о коме сањам,
где бих се изгубила и сакрила од свих,
као бегунац љубави.
Твоје срце је скровиште мојих осећања
када се осећам испуњеном,
као бегунац љубави.
Твоје срце је место мога мира,
где нема лоших вести, где уживам,
као бегунац љубави.

БОЈЕ ЉУБАВИ

Обојио си ми живот бојама љубави
које сам заборавила да постоје,
предао ми се цео и крао по део мене,
 а онда изненада отишао.

Али не требаш бринути ти за мене,
нека се Бог смилује на тебе.

Када насмејано небо
запита златни Месец
за моју чежњу и сузе,
одговор ће наћи у твом одласку.

Када се буде писала твоја историја
са више боли него славе,
одговор ће наћи у мом сломљеном срцу.

Осећам се срећном што сам овде сада,
срећна само зато што сам жива,
жива, чим сам осетила оволику љубав
и нисам се уплашила да је признам.

Тешко је када се тек добијене среће
мораш, без речи, одрећи
и када имаш осећај да си заробљен
између жеља и могућности.

Али, не могу порећи да сам срећна
што сам се осетила живом,
што сам пронашла давно заборављени пут,
пут обојен најлепшим бојама,
бојама љубави.

ЗАР ЈЕ ЗЛОЧИН

Дошао си изненада
када ми је требао спас,
када ми је требао неко
ко ће ме извући из безизлаза,
у који сам гурнута толико пута.
Зато сам рачунала на тебе.
Скрхана и повређена,
стајала сам отвореног срца,
држећи се ивицама прстију изнад провалије,
верујући у сваки твој осмех,
сваки поглед, сваку твоју лаж.

И сигурно те не може изненадити
то што те још увек волим
и што ти се још увек надам.
Моја љубав је дубока као океан.
Моја љубав је висока до неба.

Зар је злочин што те још увек требам?
Зар је злочин што желим да и ти требаш мене?

ЉУБАВ НИЈЕ ГРЕХ

Стајали смо у гомили људи,
а као да смо били сами,
окренуити лицем у лице.
Гледао си ме, гледала сам те.
Била сам ти тако близу,
а ти тако далеко од мене.
Твој шапат ми је миловао врат
и страст је нарастала у мени.
Скоро да сам била на твојим грудима,
 скоро да сам могла чути
убрзане откуцаје твога срца.
Погледи су говорили све,
али се нисам смела усудити
да победим то мало што нас дели.
Није ме било срам
да те скидам погледом,
да те погледом љубим и милујем.
Зар је грех волети те?
Зар је грех желети те?
Љубав није грех!
Грех је не узети љубав
која ти се несебично даје.
Грех је само на теби,
љубави моја!

БИО СИ МОЈЕ СВЕ

Понекад ми живот промиче брзо,
да пожелим да застанем
или се вратим у прошлост,
у оне срећне дане
када си био на кратко 
моја страст, мој сан,
моја светлост кроз мрак,
мој штит од туге,
моја тајна, мој грех,
моја суза и мој смех.

Убијам се лагано, свакога дана,
причајући причу о нама,
о нашој краткој љубави
и о тужном растанку.
Био си моје све,
моја страст, мој сан,
моја светлост кроз мрак,
мој штит од туге,
моја тајна, мој грех,
моја суза и мој смех.

МИСЛИМ НА ТЕБЕ

Кад осетим да ми живот измиче
и да ме обузимају туга и самоћа,
мислим на тебе.

Када ме стегне у срцу,
када се мисли изгубе у бескрају,
мислим на тебе.

Када не назирем боље дане,
а све лепо је остало за мном,
мислим на тебе.

Када ме пробуди језива тишина
и не да сну да дође на очи,
мислим на тебе.

Погледај, моје очи не престају да плачу,
јер мисле да се наша веза не може завршити,
 а да не покушамо још једном.

 

За Зборник „Јутро над Озреном 2009“ одабрана је песма:

ТИ  И  ЈА
 
Ти и ја,
упорно стојимо иза стакла,
непробојног, а невидљивог,
само у нашим главама створеног,
свако са своје стране.
Ти и ја,
само на корак од слатког додира,
страсног пољупца,
гледамо се заводљивим погледима,
причамо језиком љубавника,
хранимо своја срца и душе,
тако близу,
али и толико далеко једно од другог.
 Ни велики пријатељи,
ни мали љубавници,
само ти и ја,
сјај у нашим очима,
нежност у гласовима,
смех из срца,
понека моја суза из душе,
понеки твој прекор...
Ти и ја,
 ни скупа, ни раздвојени,
довољно близу,
али таман толико далеко,
да свако остане
на својој страни стварности.

 

А поводом 20. Међународног сусрета песника „Гарави сокак“ у издатом Зборнику поезије 2009. изашла је песма:

НОЋАС

Веселог, насмејаног лица
у сан си ми ноћас ушетао
и без и једне речи
у топле руке ми се предао.

Ноћас смо љубав водили
 без трунке стида и срама,
љубили се страсно
до свитања новог дана.

Још ми уста од пољубаца горе,
кревет на тебе мирише,
а тело, још жељно љубави твоје,
за тобом уздише.

Нежно си ми ноћас шапутао,
 окупан сјајем месеца:
„Ти си моја сањалица,
моја љубавница.“

А ја сам ноћас под тобом горела
и целим телом и душом те волела.